Mostar u srcu

Mostar je grad u koji se često vraćam. Namerno neću reći "dolazim". Iako tamo nisam živela, bar ne u ovom životu, u njemu se osećam drugačije. Ne samo zbog dinamičnog pogleda, vrelog kamena, mirisa smokve, mada je to divna suprotnost mojoj panonskoj ravnici. Ne verujem da tek tako kažu "krv nije voda", moja baba po ocu je Mostarka. Govorila mi je da jako ličim na njenu najmlađu sestru Zoru, pa rado verujem da je taj kameni gen stigao kroz tu krv pravo u moje srce. 

Ovoga puta vratila sam se sa Sandrom, sa kojom sam u detinjstvu proputovala mnoge školske ekskurzije. Putovale smo nas dve i poslednjih godina, na različite strane i razdaljine, ali Mostar je šarmer pa ni ona nije ostala ravnodušna. 

Sandra, Maja i Velež

Vrućina, potpuno tipična za ovaj grad, ni ovaj put nije izneverila. Obavljanje svakodnevnih aktivnosti u ovim uslovima definitivno gradi karakter. I to kakav! Mi smo imale onu sreću ljudi koji dolaze u goste da po ceo dan izvoljevamo izlete za koje u okolini Mostara ne morate uopšte da se trudite, prosto vam se upliću u točkove kola. 

Na vrh mosta

Terasa uz kafu

Za kamenitu reputaciju Hercegovine, u radijusu od 40-tak kilometara, raznih oblika ledene vode je pregršt. Našle smo izvore, jezera, vodopade, bazene, terase restorana nad rečicama. A i u samom gradu kad vam zatreba rashlađivanje, a zatrebaće sigurno, jednostavno siđete do Neretve, tu odmah ispod mosta, gde se spaja sa malenom Radoboljom. Sam vazduh koji lebdi nad rekom je upadljivo prijatniji. Obavezno zagazite bar jedan korak u vodu da rashladite krv i umrtvite nerve do kolena. Ukratko - Neretva boli! Sigurno će se vaše divljenje onim prepoznatvljivim skakačima sa mosta pojačati posle ovog bezazlenog iskustva. 

U plićaku Neretve

Ako ste bili u Mostaru, a niste se okupali na Kravicama, propustili ste fantaziju. Kada iz grada krenete ka Međugorju, prođete ga i nastavite ka Ljubuškom, na ulazu u naselje stoji tabla za Kravicu levo. Doživljaj prilaza jezercetu u maloj kotlini, sa vodopadima na sve strane, bukom i hladnoćom koju zrači reka Trebižat, nije jednostavan za opisivanje. Prvih nekoliko trenutaka susreta sa vodom osećaćete ledenu odbojnost, ali prvi utisak vara. Zapravo, ovako izgleda sreća u tečnom agregatnom stanju. Ko voli da se penje po stenama i gomilama kamenja preko kog juri voda i sve je u oblacima sićušnih kapi, došao je na pravo mesto. Naglašavam da je ovo penjanje na ličnu odgovornost, jer su sve stene sa one strane bova. Kravice su pod "must visit"!

Kravice

Nestvarne Kravice

U povratku sa kupanja na Kravicama slučajno smo otkrile najlepši bazen koji sam do sada videla i isprobala (fotografije nema jer mi se nije dalo prekidati uživanje radi fotkanja). Bilo je to na izlazu iz Međugorja, kada smo stale radi večere, i to u etno selo Herceg. Prelepa oaza. Ima svega, smeštaj u bungalovima od kamena, odlična hrana, sve okruženo lepim parkom, a bazen je kao izmaštan. Jednoglasno je rešeno da se sutradan vratimo samo zbog bazena.

Etno selo Herceg

Jedno popodne smo otišle do srednjevekovnog turskog grada Počitelj. Mnogo je zabavno za šetnju i penjanje po ruševinama, lutanje po krivudavim kamenim stazama među rastinjem i obnovljenim kućicama. A pogled je prelep sa vrha. Ko voli da fotografiše i da se fotografiše, ovde će se odlično provesti.

Počitelj

S vrha Počitelja

Sasvim slučajno smo našle čoveka koji organizuje vožnje starim džipom po okolnim brdima i planinama, stazicama kojima samo još koze prolaze. Nas je vozio na vrh Veleža. Ova me je planina fascinirala uredno svaki put kada je pogledam sa terase tetkine kuće dok ujutro pijemo kafu, jedemo napolitanke i smokve. Moj odlazak gore je bio neminovan. Kad - tad. Moje kad je bilo sad. A jednom ću se popeti i peške! Ovde fotografije govore više od reči.

Vožnja džipom po Veležu

Sa vrha Veleža

Otišle smo i na izvor reke Bune u mestu Blagaj. I ona je poput Neretve ledena. Kažu lokalci da cele godine ima temperaturu od 7 stepeni. Tu smo imitirajući čamdžiju koji nas je vodio u pećinu u kojoj Buna izvire, zagrabile rukama vodu iz reke i tako je pile. U današnje vreme to je jednako avanturi. Osvežavajuće! A osveženje je bilo preko potrebno na onih četrdesetak stepeni u hladu. (fotografija nije idealna, ali dočarava naše radovanje).

Izvor Bune

Čamac na Buni

Nije mi se išlo kući posle još jednog kratkog življenja u Mostaru. Putovala sam do sada na razne strane i kontinente, obišla gradove i sela, netaknutu prirodu tu i tamo, a retka su mesta na koja bih se vraćala ponovo i ponovo. Ali u Mostar ću se sigurno ponovo vratiti, makar još bezbroj puta.

Više fotografija možete videti u albumu i u videu.

Sreća pregolema

Svideo vam se tekst i smatrate ga korisnim?
Podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljime mejlom.
Da vam moji putopisi stižu na mejl periodično prijavite se na dugme SUBSCRIBE na vrhu stranice.
Hvala na čitanju :)
Ptica na žici