Ptica na žici - Photo shooting

Na vrh brda sreli smo se Mirjana, Darko i ja. U subotu, u rano jutro, na Fruškoj gori. On, master & commander fotografije. Voli šumu i nosi aparat gde god da krene. Osim na svadbe i proslave. Kaže, drveće prirodnije pozira. Ona, moja drugarica po fakultetu i uzajamnom saosećanju životnih ciljeva. Razume se u svetlost i kompoziciju. Ja, sa tananim osećajem za simbiozu lepog i praktičnog, za organizaciju i realizaciju, ali za poziranje, kako ću to kasnije u toku dana otkriti, ni približno.

Photo shooting je imao zadatak da ovaj blog dobije svoju profilnu i "cover" fotografiju. Savršen povod da se svi troje entuzijastično okupimo. Počelo je vizualizacijom cilja, tematski, kompozicijski, koloritno, stilski. Pozajmljene su bitne džidže. Sve što je u stanu bilo odgovarajuće boje i došlo mi pod ruku bilo je spakovano u auto. Srećom, kretala sam suviše rano inače bi komšije pomislile da se selim. Da sam imala prikolicu i ona bi bila puna. Čergarka.

Svakome od nas je ovo bio prvi put u nekom smislu. Sada, kad se prisećam kako je tekao dan, upadljiva mi je zanimljivost da smo vrlo malo pričali. Poenta nam je bila jasna. Apsolutno smo se zauzeli za svoje zadatke. Skoncentrisani u tišini. Zaljubljenici u svoj posao će razumeti ovaj izražaj kreativnog vrhunca. Unutrašnji dijalog je u tim momentima vrlo živ. U glavi se odvija pravo nadvikivanje novih ideja. Pa je komunikacija između nas bila verbalno suvišna. Rekla bih da se odvijala na nivou moždanih talasa. Tesla bi bio zadovoljan da nas je mogao videti.

Na kraju dana, kao najbolje smo izdvojili tridesetak savršenih fotosa. A da sam umela, kako to Mira sa ljubavlju kaže, da ne izgledam kao da mi je dosadno, bilo bi ih sigurno deset puta ovoliko. Sveukupno, dan je bio savršen. U svim pravcima. Sunca, zelenila, nas troje, raspoloženja, pa i rasporeda grana na drveću. Ovih šest sati su sadržali jedan od mojih boljih provoda u šumi. Kako je sve ukupno izgledalo dočaraće vam album.

Ideja da pomoću baldahina, par komada nameštaja i nešto dekoracije, dočaramo vilinski radni kutak, došla je poslednja. Možda zbog najzahtevnije izvedbe. Tu smo se najviše zabavili. Sve u vezi postavke baldahina bilo je kombinacija atletike i gimnastike, a nije da smo kroz život razvijali svoje talente u ovom smeru. Bio je to poslednji set, mi već uhodani, a u pripremi kompozicije i zasmejani. Upravo tada su nastale besprekorne fotografije! Čak puno njih. I eto, blog je dobio profilni fotos. A mi buduće zanimanje ;)

PS: ako biste voleli da se ovekovečite na sličan način, u prirodi naravno, pozovite nas. Sada smo ozbiljni profesionalci! Evo, počeli smo skupljati novce za prikolicu. 

Svideo vam se tekst i smatrate ga korisnim?
Podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljime mejlom.
Da vam moji putopisi stižu na mejl periodično prijavite se na dugme SUBSCRIBE na vrhu stranice.
Hvala na čitanju :)
Ptica na žici