To the Moon and back - ostrvo Pag

Ako bih vam rekla da sam bila na Mesecu, da li biste mi verovali?
Evo imam i fotografije da vam dokažem. Puno fotografija.

Ko zna da li bih ikada do tamo stigla da nije mojih dragih prijatelja koje sam srela na nekim prethodnim putovanjima po svetu belom. Odvukla me je želja da ih ponovo sretnem. Znate taj momenat? Sve ste bliže ljudima kojma se radujete, i koji se vama raduju. Pogled čeka da ih prepozna u gomili. Osmehujete se od nestrpljenja. Bar ja tako. A onda se zagrlite, i klatite zajedno levo-desno, kao da plešete uz sopstveno srećno cičanje. Da mi je takvih susreta makar svaki dan... Puno srce!

Drugarska :) 

Zapravo, kada sam krenula od kuće na ovaj put verovala sam da idem na Pag. Znate ga? Ostrvo u Jadranskom moru. Ipak, već na trajektu mi je bilo jasno da slećem pravo na Mesec. Još jednom me je privukao kamen, valjda kosmos oseća moje treperenje pa mi ga šalje u izobilju. Goranka i ja smo zajedno doputovale iz Zagreba. Tamo su nas dočekali Margarita i Julio, domaćini, a pridružili su nam se i rovinjani Sabrina i Taki.

Pogled na Mesec

Sletanje

Odakle bih počela da vam opisujem ovo kosmičko mesto na našoj planeti? Naravno da se prostor različito oseća kada se negde pojaviš potpuno sam, u odnosu na to kada te tamo dočeka neko tebi sličan. Neću vam sladiti čitanje opisima hrane koju su nam tamo spremali domaćini. To zamislite sami. Niti ću praviti tipični turističko-finansijski izveštaj. Ali ću vam reći gde na ovom ostrvu da nađete najlepši deo Meseca.

U Novalji

Ima jedno zavučeno mestašce, njegov geografski položaj podseća na ono kad se kuglica od flipera zaustavi na jednoj od prepreka. Kao da su se kuće tu skupile, u zalivu, jer dalje nisu mogle proći. Prosto rečeno, to je "slepo crevo". Dalje nema. Bar ne kolima. To mestašce se zove Metajna. Me-tajna. Moja tajna. U mom tvrdoglavo, proizvoljnom prevodu.

Metajna

Kada prođete kroz celo mesto i stignete do kraja ulice, e baš tu počinje brdo koje ima lice i naličje. Sa ove strane je zeleno, obraslo rastinjem, spušta se direktno u more i pravi fantastične mini plaže. Ali sa druge strane, prizor neočekivan. Golo. Sasvim. Oštar, izlomljen kamen, na sve strane. I pogled odatle doseže do istih takvih obala u daljini. More ovde skoro i nema plavu boju, već se po njegovoj površini presijavaju nijanse bele i sive. Baš sa te strane je dugačka, pusta plaža, Ručica.

Od Metajne do Ručice uz more

Ručica

Još jedna zbunjujuća okolnost na koju ćete naići ako iz Metajne krenete do Ručice najkraćim putem. Verovali ili ne, kroz močvaru. U onoj pustoši, kamenu i goleti! Prava močvara, sa stajaćom vodom, visokom i gustom trskom, jarkim zelenilom. Koliko kontrasta na par stotina kvadratnih metara. Upravo to daje neverovatnu lepotu ovom delu ostrva. Iz minuta u minut otvaraju se sasvim drugačiji pogledi. Umetnici, arhitekte i urbanisti se trude iz najvećih dubina svoje kreativnosti da postignu upravo ovakvu dinamiku iznenađenja. A Pag je ima, tek tako.

Od Metajne do Ručice najkraćim putem

Kada prođete kroz sve to, i ponovo stignete do mora, e tu se sakrio taj Mesec na planeti Zemlji. Sa druge strane dvoličnog brda, iza mesta koje u samom imenu ima tajnu, na rubu močvare. Zar vam treba veći dokaz da je baš ova tačka preseka neke tamo geografske dužine i širine upravo kosmička? Na ovoj plaži sam našla najsitnije školjke koje postoje. Baš tu zamišljam da ležim i slušam talase kada sam najumornija. Tu sam prvi put upoznala smilje, pomirisala ga i čula o njegovoj lekovitosti. Tu sam i pokušala da pređem brdo u sandalicama i nisam uspela jer bih isekla i sandalice i noge. Ali sam napravila kosmičke fotografije i upila kosmičku energiju.

I? Da li mi sada verujete?

Više fotografija pogledajte ovde.

Svideo vam se tekst i smatrate ga korisnim?
Podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljime mejlom.
Da vam moji putopisi stižu na mejl periodično prijavite se na dugme SUBSCRIBE na vrhu stranice.
Hvala na čitanju :)
Ptica na žici