April u Tirani

Mira mi juče uz kafu kaže: otišla sam na tvoj blog da pročitam nove tekstove i vidim da dugo nisi ništa pisala. I prekori me: izgovori! Nemam realno opravdanje zašto nisam već pisala o aprilu u Tirani, a šarmirao me je ovaj grad.

Upravo onako kako najviše volim, sve sam pripremila u roku od par dana i bacila put pod noge. Sjajno je kad imate "svoje ljude" svuda. Ideja, prevoz, smeštaj, plan, su samo par telefonskih poziva, da ne kažem viber poruka, daleko. Do tamo i nazad me je nosio najmanji avion u koji sam do sada ušla, ali je imao značajnu prednost u odnosu na one velike, to što leti nisko pa je pogled kroz prozor bio izuzetan.

Detalji Tirane

Slušala sam već nekoliko priča sa pozitivnim utiscima iz Albanije od prijatelja, ali sam ipak otišla tamo bez velikih očekivanja. Ovakav stav mi se pokazao kao najpametniji za mnoge situacije u životu, a za susrete sa novim zemljama, gradovima i ljudima pogotovo.

Centar

Od aerodroma do mojih domaćina, Tanje, Julije i Milana, stigla sam taksijem i tako imala priliku da bacim pogled na prirodu, trgovinsku zonu grada, periferiju pa i centar. A taksista se izuzetno potrudio da mi na jeziku koji liči na engleski, detaljno objasni sve pored čega smo usput prošli. Ono što sam videla bilo je čisto, uređeno, živo; bujna priroda, raznolika arhitektura, užurbani ljudi, i krajnje selektivno poštovanje saobraćajnih propisa. Prvi utisak - obećavajuće.

Iiiiii jedna sa bratom

Iz tehničkih razloga tih par dana, koliko sam se zadržala u gostima, obilazili smo samo grad, da ne kažem centar grada. Okolinu, primorje i druge oblasti ostavila sam za sledeće prilike. Kako se do sada nisam nadala da ću otputovati u Albaniju pa evo jesam, tako ostavljam sve ostale mogućnosti potpuno otvorene.

Centar centra

A u gradu svega ima. Večita polazna tačka mojih prvih utisaka je istorijski i kulturno značajna arhitektura, zatim sve ostalo. Zaključak: puno zelenila, vodenih površina, parkova, drvoreda, sasvim dobri sadržaji za boravak i okupljanje ljudi na otvorenom; sa druge strane, arhitektura u Tirani je otvorenija za kritiku i (psiho)analizu, na ovu savremeniju arhitekturu mislim; grad je okrenut pešacima i biciklistima i boravku napolju, velik je broj atraktivnih bašti kafića i restorana, izloga brze hrane, a u svako doba dana na ulicama i trgovima je toliko ljudi da osećate kako grad pulsira. Energija koja privlači.

Zeleno svuda

Kada se nađete u Tirani zapazićete sigurno stubove semafora koji takođe menjaju boje. Zatim Skenderbegov trg koji je fantastično velik i celom svojom površinom prekriva brežuljak kom je najviša tačka baš u sredini trga. Biciklistička staza po sredini centralnog bulevara koja je natkrivena krošnjama drveća i izgleda kao zeleni tunel. Prelep prirodni park sa velikim jezerom koji je sav u bregovima, ispresecan krivudavim stazama, sa velikim brojem lepo uređenih bašti kafića, pa čak i pokretnom bibliotekom. Grad okružuju ogromne planine i to mu daje lepe vizure, a do najpopularnijeg vidikovca vozi žičara.

Džuli - prvenstveni cilj mog putovanja u Tiranu

Ovo sam ja zapazila. Vi ćete verovatno zapaziti još nešto što ja nisam. Ako budete, javite mi pa da sledeći put obratim pažnju i na te druge zanimljivosti. Iako je prošlo par meseci od kako sam se sa ovog puta vratila, još uvek sam pod utiskom da je Tirana mnogo lepša nego što sam mogla zamisliti. I da ne zaboravim, Albanci prave fantastičan sladoled, jednako dobar kao onaj italijanski ;)

***Hvala Tanji za fotografiju koju je napravila pre mog dolaska, a koja je iskorištena za naslovnicu ovog teksta :) ***

Više fotografija pogledajte ovde. 

Svideo vam se tekst i smatrate ga korisnim?
Podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljime mejlom.
Da vam moji putopisi stižu na mejl periodično prijavite se na dugme SUBSCRIBE na vrhu stranice.
Hvala na čitanju :)

Ptica na žici