MILANO - VIŠE GRADA, MANJE MODE

Posetila sam Milano pre nekoliko dana. Prvi put. Od kad sam se vratila sa letovanja u Atini nisam putovala i nisam planirala da bilo kuda pođem ove zime. Izbegavam reći ono odsečno „nikad“ jer je putovanje jedino na šta me je veoma lako nagovoriti. Andrejko je već imao kupljenu avionsku kartu i par puta mi je spomenuo da bih mogla poći i ja. Dvoumila sam se do momenta kada je rekao da je jezero Komo veoma blizu. Say no more. Rešeno! 

 Let nam je bio iz Niša, što za mene koja sam u Novom Sadu nije bilo idealno, iz prostog razloga jer nema organizovanog prevoza do ovog aerodroma, bez presedanja. Do poslednjeg momenta su me prevoznici koje sam kontaktirala držali u neizvesnosti u vezi vremena polaska, pa sam odlučila da ipak krenem svojim kolima, a to je na kraju bilo i najbolje. Nakon sletanja u Bergamo, autobusom smo se za oko sat vremena prevezli do centralne železničke stanice u Milanu, i odatle, za samo nekoliko minuta, peške stigli do stana u kom smo iznajmili sobu sa kupatilom. 

Prvog dana smo odmah nakon doručka pošli u šetnju po gradu. Na putu ka centru smo prošli kroz park Montaneli koji me je oduševio svojim prirodnim izgledom. Jedan njegov deo je poput šume sa gustim rastinjem, stazama posutim šljunkom, jezerom, visokim stenama i debelim hladom; dok je sa druge strane izgledao potpuno parkovski, sa čistim travnatim povšrinama i klupama. Obišli smo još nekoliko parkova u gradu, ali ovaj je bio najlepši. 

Park Montaneli 

Nisam se unapred pripremala za upoznavanje Milana. Osim javnog prevoza i adrese smeštaja, sve sam prepustila iznenađenju. Tako sam se iznenadila Milanskom Skalom, Galerijom Vitorio Emanuel u kojoj su smešteni butici visoke mode, kastelom, kanalima... jedino mi je katedrala Duomo bila manje iznenađujuća. 

Kanal u delu grada Navilji 

Iznenadilo me je da je ono što je Skali nedostajalo, upravo bio glavni adut Galerije. Zgrada u kojoj je smeštena svetski čuvena opera sasvim je neupadljiva i ako ne zapazite njen naziv slučajno, ne biste ni znali pored kakvog važnog objekta prolazite. Preko puta nje, možda i za očekivati u gradu mode, nalazi se tržni centar Galerija koji me je ostavio bez daha svojim staklenim krovom, podnim mozaicima, raskošnim fasadnim ukrasima. 

Kastel Sforcesko 

Nekoliko puta sam se vraćala na ovo mesto da ga još malo upijam. Dok izlazite iz Galerije na njenom drugom kraju, celokupan utisak pojačava i otvaranje pogleda na katedralu Duomo i trg ispred nje. Na dosadašnjim putovanjima sam se trudila da pronađem najvišu tačku na koju se mogu popeti, pa sam tako i ovde uradila. Krov Duoma je bio cilj. Čak sam stajala u redu više od pola sata kako bih kupila kartu, i na šalteru saznala da postoji desetak varijanti ulaznica. Odabrala sam onu koja pokriva samo i jedino krov, uz penjanje liftom (posle uzbudljivog penjanja stepenicama na Stefansdom u Beču), i to sam platila 14€. 

Tržni centar Galerija Vitorio Emanuel II 

Očekivala sam da ću sa krova videti grad i okolinu katedrale, ali sam ga precenila. Objekat nije dovoljno visok za takav pogled, niti su platoi kojima se krećete dovoljno otvoreni ka spolja. Ali sa ovog mesta je najbolji pogled upravo na krov! Svi oni šiljci i kameni ukrasi po kojima je ova zgrada prepoznatljiva, izbliza su još lepši i impresivniji. Fotografije će to bar približno dočarati. 

Katedrala Duomo 

Do kanala koji su na sasvim suprotnoj strani centra Milana, smo stigli naravno peške. Tog dana smo prepešačili zamalo 21km. Mnogo za gradske patike. Nekada su grad Milano opasivala dva koncentrična kanala u kombinaciji sa zidinama, i iz njih se dalje širila čitava vodena mreža, skoro kao u Veneciji. Danas se mesta ta dva kanala prepoznaju samo iz vazduha jer su na njihovim mestima sada saobraćajnice, ni zidina više nema, ostale su samo pojedine kapije. Navodno su kanale zatrpavali kako bi povećavali građevinsko zemljište. 

Na krovu Duoma 

Sasvim mali deo spoljnog koncentričnog kanala i dva kanala koja se iz njega izlivaju su i danas zadržana. Ovaj mali deo sada izgleda kao jezero i lepo je uređen za boravak pored vode. Jedan kanal protiče između dve ulice i nije na nas ostavio poseban utisak. Drugi kanal je bio znatno uključeniji u ambijent, duž njega su se nanizali barovi i restorani sa bašticama i veoma ležernom atmosferom, pa smo se na ovo mesto vratili i poslednje večeri u Milanu. 

Trg ispred Duoma 

Happy hour u barovima i kafe-pekarama znači otvoren švedski sto uz koji dobijete jedno piće. Počinje posle radnog vremena, najčešće oko 17-18h i košta između 8€ i 11€. Veoma je popularno među zaposlenima, studentima, pa i turistima. Mi smo ga rado koristili. Obzirom na cene u restoranima, ovo je opcija za povoljan, veoma ukusan ručak/večeru sa koktelom i u najčešće veseloj atmosferi. 

Na krovu Duoma 

Kada mi je Andrejko rekao koji datumi su u pitanju pomislila sam da februar nije idealno vreme za putovanje. Uglavnom zbog toga što sam se prošle godine u Beču smrzla do kostiju, u isto ovo vreme. Ali imali smo sreće! Svi dani su bili sunčani i neobično topli, čak i do 20 stepeni. Osim toga, slučajno smo pogodili i Fashion Week. Iako niko od nas dvoje nije zainteresovan za visoku modu, zabavljale su nas najkreativnije demonstracije ličnog shvatanja mode ekscentričnih muškaraca, uglavnom. (fotografija nema samo zbog lične kulture) 

Na krovu Duoma

Kako iz Milana napraviti jednodnevni izlet do jezera Komo pročitajte ovde. 

Ovaj tekst je objavljen i u Wannabe Magazinu. 

Svideo vam se tekst i smatrate ga korisnim? Podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljite mejlom. Da vam moji putopisi stižu na mejl periodično prijavite se na dugme SUBSCRIBE na vrhu stranice. Hvala na čitanju :) Ptica na žici