ZIMOVANJE U SEVILJI

Kada kažem zimovanje, zapravo imam na umu super-fantastičan urbani izlet koji je igrom slučaja u sred zime. Složićete se da zima nije doba godine koje mami da po čitav dan šetate ulicama nepoznatog grada. E sad, da ja ne bih odložila ovakvu avanturu do proleća, moj rođendan je zagarantovao da svakog januara tražim neku pogodnu destinaciju, da ne kažem toplije krajeve gde ću od jutra do mraka lutati i fotkati. 

Trg Španije

Sevilja je bila slučajan izbor, onoliko koliko je slučajnost moguća. Jer verujem da nije moglo biti baš sasvim slučajno da se jedno od mojih najboljih dosadašnjih putovanja desi upravo za ovaj rođendan. Okrugao je i simboličan, a volim simboličnosti. Ovolika količina uživanja svakako ima veze sa ovim prelepim gradom, divnom klimom i naravno, sa dobrim društvom. Shvatila sam to sve kao rođendanski poklon. 

Trg Španije

Pred put sam prikupila par osnovnih informacija, a ostalo sam prepustila iznenađenjima. Zima je u Sevilji blaga, a tih dana je bilo veoma sunčano, jutra su bila sveža, a preko dana je temperatura dolazila do 18 stepeni. Sunce kasnije izlazi nego kod nas, ali i kasnije zalazi, pa je mrak padao oko 19h. Centar Sevilje, ovaj koji je turistima i putnicima interesantan, je dovoljno mali da ne morate koristiti prevoz da biste obišli sve u njemu. Od aerodroma do centra grada vozi redovna autobuska linija na svakih 12 minuta. Smeštaj sam ovog puta odabrala u hotelu, na rubu strogog centra, a samo 15-tak minuta hoda udaljenom od autobuske stanice. Jeftinije avio karte našla sam preko Wizz-a i to iz Budimpešte. 

Metropol Parasol

Taj dan kada sam stigla u Sevilju provela sam sama i iskoristila sam ga za jednu od onih free walking tour-a koju sam rezervisala još od kuće. Šetnja sa vodičem koji je u Sevilji odrastao, bila mi je dovoljna da se orijentišem i informišem o gradu. To mi je pomoglo da napravim plan obilazaka za naredne dane. 

Katedrala i Điralda

Pogled na krovove

Prvo što sam obišla bila je „pečurka“ ili Metropol Parasol (las Setas de Sevilla). To je jedina građevina modernog izgleda koju sam videla u centru. Drvena konstrukcija, izuzetno maštovina, za mene hipnotišuća, liči na pečurku i ako joj priđete dovoljno blizu otkriće vam se njeni nivoi i sjajne vizure za fotografisanje. 

Ulicama Sevilje

Zoe je doletela sutradan i popodne smo iskoristile za obilazak Španskog trga (Plaza de Espana). Odavde se zaljubljuje u Sevilju na prvi pogled, ali onako filmski, za ceo život. Španski trg je ogroman brisani prostor sa vešto upotrebljenim cakama za vizuelno prenaglašavanje razmera – plato koji je blago ispupčen da mu se ne vidi završetak sa preke strane; u središtu moćna fontana koja stvara veliku „zavesu“ od sitnih kapljica; kanal sa vodom koji opasuje trg sa svih strana i preko njega prelaze mostovi, pa takve prepreke čine da sve izgleda udaljenije; i na kraju opcrtavanje ivica trga ogromnim parkom sa jedne strane, i isto tako impozantnom, polukružnom građevinom od crvene opeke sa druge strane. Veoma mudro i efektno. 

Ulicama Sevilje

Kanalima možete proći veslajući u čamcu koji iznajmite. Parkom možete prošetati ili se provozati kočijom. U samu građevinu ne možete ući, koriste je neke državne, administrativne službe, ali je cela natkrivena terasa u donjoj etaži otvorena za posetioce, dok se na sprat možete popeti na dva mesta. Čitav prostor je izuzetno fotogeničan, i na koju god stranu uperite aparat dobićete odličnu fotku. U vreme kada smo mi bile tamo, trgom se čuo flamenko koji su lokalni umetnici svirali, pevali i igrali kod centralnog mosta. 

Šetalište pored reke

Narednog dana je plan bio da osvojimo najviši vrh Sevilje! Điralda (la Giralda, toranj glavne katedrale) nas je čekala u centru, i tog jutra bez očekivane gužve. Uglavnom ostajem ravnodušna na crkvene građevine, osim kada su neko arhitektonsko čudo, ali pogled sa najviše tačke je zaista neprocenjiv. U starom delu grada, koji je odmah tu, vide se ravni krovovi, na njima terase, bašte, bazeni; u daljini su novi delovi grada, pa reka, mostovi... građevine pretežno bele, veliki i bujni parkovi, izmaglica i nisko, jutarnje sunce, daju prelepu panoramu. 

Real Alkazar

Veliki trag su ostavili mavarski, arapski i gotski stilovi na ovdašnju arhitekturu. Toliko snažan da su stvorili jedinstveni mudehar stil (Mudejar), prepoznatljiv i onima koji nisu poznavaoci istorije umetnosti i arhitekture. U starom gradu i najužem centru skoro sve građevine imaju makar po detalj u mudeharu. 

Real Alkazar

Zatim smo nastavile šetnju po četvrti Santa Kruz (Santa Cruz) koja je pravi lavirint uskih, pešačkih ulica, belo-žutih fasada, trgića, prolaza i u Sevilji nezaobilaznih drvoreda narandži. Neverovatne su ove seviljske narandže. Gde god ulgedaš drvo, ili je palma ili je narandža. A na njoj načičkane ogromne i zrele, a niko ih ne jede. Kažu meštani da su gorke, takva je vrsta. Koriste ih za pravljenje sirupa koji se meša sa crnim vinom i tako se dobija nešto slično našem bermetu (neka me izvinu poznavaoci vina ako sam pogrešila u komparaciji), sa blagom gorčinom i ukusom narandže. 

Real Alkazar

Evo i sad ne znam da izgovorim ime reke koja teče kroz Sevilju. Piše se Guadalquivir, a čita se slično onome kako bi je pročitali „po Vuku“. Sve u svemu, u centru grada šetalište uz reku je prelepo mesto! Tu su staze na više nivoa, za pešake, trkače, bicikliste, ima mesta za izležavanje, za sedenje u hladu palmi ili na suncu, ima i brodova za organizovane vožnje rekom, po koja bašta za popiti kafu ili sok. Kod mosta Izabele II, odlično je mesto za ručak na keju. To je mala, zastakljena pijaca gde prodaju već gotova jela; svaka tezga ima svoju kuhinju i ponuda im se razlikuje. Pokupiš sve što želiš, pa tako sa tanjirima sedneš tu za pult sa pogledom na reku, ili izađeš u baštu bliže reci, gde još možeš poručiti i nešto za piće.  

Rođendan u Alkazaru

Sutradan je bio moj poslednji dan u ovom gradu, ali i svečani dan :) provele smo ga najbolje od svih ostalih dana u Sevilji, ikada. Jutro smo odvojile za kraljevsku palatu, Real Alkazar (Real Alcazar de Sevilla), ona nas je očarala toliko da smo se tu zadržale više od 4 sata. Poslušajte me, ovo mesto zaslužuje posetu. Mi smo se dvoumile da li da uopšte ulazimo (ulaz se plaća oko 11€, i u redu za kupovinu ulaznica nije bilo nikoga, a u redu za one koji su ulaznice kupili online se čekalo na ulazak, pretpostavljam da većina kupi ulaznice unapred), i bila bi velika šteta da to nismo uradile. 

Mozaici i duborezi u Alkazaru

Prolazi u Alkazaru

Palata sa svim prostorijama koje su otvorene za javnost, iako ispražnjene od nameštaja, i brojnim atrijumima, sa izuzetnim mozaicima i duborezima u drvetu, odaje raskoš i lepotu koju je ova građevina imala dosta pre nego što je postala muzej. Ipak ona sama ne bi ni blizu ostavila tako snažan utisak bez svega onoga što se nalazi oko nje: bašta, park, lavirint, natkrivene staze, fontane, bazeni, pitomi paunovi. U sred ovog divnog dana sele smo u sred tog divnog parka na kafu i kolač, i da mogu za svaki svoj naredni rođendan upravo na tom istom mestu bih popila kafu. 

Na reci Guadalquivir

Poslepodne smo prešle reku i krenule u obilazak Triane, siromašnijeg starog dela grada u kom su onomad stanovali ribari, umetnici i skitnice. Tu se, kako kažu meštani, razvio flamenko, tu se pravila odlična keramika. I danas Triana ima drugačiju energiju, opušteniju. Kada smo se ponovo našle na reci uspele smo da za celih 10€ iznajmimo ceo brod koji nas je čitav sat vozao uzvodno pa nizvodno. Rođendanska sreća nije se tu završila. Iako je bilo kasno popodne, nisko sunce je sinulo svom snagom pa smo se mogle sunčati na pramcu. Sunčane naočare su bile must-have za ovaj događaj. 

Krstarenje za sve pare

Za večeru tapasi pod narandžama, pa vino de naranja, da nazdravimo Sevilji, rođendanu, drugarstvu i putovanjima. 

Ovaj tekst je objavljen i u Wannabe Magazinu. 








Svideo vam se tekst i smatrate ga korisnim?
Podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljite mejlom.
Da vam moji putopisi stižu na mejl periodično prijavite se na dugme SUBSCRIBE na vrhu stranice. 
Hvala na čitanju :)
Ptica na žici