KRF - KRATKA ŠETNJA KROZ GRAD

Iznenađenja volim. A najlepše se iznenadim na putovanjima. Uglavnom me iznenade divni gradovi kakav je Krf. Iznenade me i mnoge druge lepe stvari koje usput vidim, a ovog puta sam bila iznenađena energijom uličica, detaljima i izgledom arhitekture, bojom mora, ritmom prolaznika. 

Pogled na Krf sa mora 

Do Krfa smo stigle brodom iz Parge, na dnevni izlet. Još dok je brod obilazio oko starog grada i dok sam gledala uredno poređane kuće na ivici obale, unapred mi je bilo žao što će se za pet, šest sati moj boravak ovde završiti. Svakim korakom moje oduševljenje je raslo i osećala sam se kao dete u luna parku. Jasno mi je odmah bilo da ću se u Krf vratiti prvom prilikom, da ga dobro osmotrim, prepešačim, istražim, da mu se divim i da u njemu uživam. 

Prvi pogled na zgusnuti stari grad 

Nestrpljivo sam uronila u uske ulice između uskih, visokih kuća i njihovih prelepo oronulih fasada, očekujući da iza svakog sledećeg ćoška ugledam drugačiju varijaciju ove stare lepote. Nisam mogla da se zaustavim u lutanju i usput sam izgubila Divnu, ali smo se kasnije srele da razmenimo utiske i jedna drugu uputimo ka najinteresantnijim tačkama koje smo otkrile. 

Uskim pešačkim ulicama 

Starom gradu sam prišla iz pravca luke, prolazeći pored Nove tvrđave, i postepeno sam se penjala ka naspramnoj obali gde se nalazi Stara tvrđava. Tesne pešačke ulice između zgrada i malenih, nepreglednih raskrsnica, gde iza svakog ćoška vreba još jedan sladak ambijent za fotkanje, ispunjene su ljudima koji šetaju, zastaju, vire u prodavnice iz kojih skoro pa ispada roba uobičajena za mesta omiljena turistima i putnicima. Ne bi mi dosadilo da lutam ovuda i čitav dan, da sam samo imala više vremena. 

Namerno se izgubiti 

Šetajući opčinjena fantastičnim vizurama odjednom sam se našla na drugoj strani. A tu kao da je lenjirom podeljen stari grad na skučeni i na prostrani deo. Zgusnute zgradice izbacile su me na široko šetalište koje od ivice kopna deli veliki park, sa baštama punih bež stolica i suncobrana, uredno složenih u hladovini. 

Sa druge strane, linija između starog grada i parka 

Prošla sam kroz park, do mesta gde se on izdiže visoko iznad mora, i odatle posmatrala tvrđavu kako, kanalom odvojena od kopna, stoji okružena plavim nebom i još plavljim morem. Baš ova tačka u Krfu ostala mi je omiljena. Tu odmah ispod sam ugledala plažu i jedan drveni dok, star i pomalo nakrivljen, ali sam mogla zamisliti sebe kako se na njemu ležeći čitam i kao meditiram. Da sam samo ostala još koji dan. 

Stari, iskrivljen dok na koji još kročila nisam, a već mi je postao omiljeno mesto za meditaciju 

Produžila sam kroz park niz obalu, sa ciljem da stignem do Srpske kuće. Tog dana nije bilo organizovanih poseta pa sam posle razgovora sa kustosom, sama obišla izložbu. Istorija dodaje težinu i značaj ovom gradu i ovom ostrvu. 

Pogled na more sa ivice parka 

Vratila sam se do stare tvrđave, platila ulaz od 6€ i krenula u njeno osvajanje. Ona je najznačajniji istorijski trag venecijanske države na ovom prostoru koji je izgrađen na mestu sličnog utvrđenja iz vizantijskog doba. Na donjem platou nalazi se crkva izgleda antičkog hrama, i dok stojite ispred nje možete posmatrati more i južnu obalu grada. 

Donji plato u Staroj tvrđavi 

Odatle sam krenula da se penjem stazom ka svetioniku. Uvek tražim najviše tačke svakog mesta u kom se nađem, zbog pogleda, sasvim logično. Svih 360 stepeni posmatranja odavde nezaboravno je. Čitav stari grad pa iza njega noviji delovi grada, luke, obale, plaže, Vido, kopno, more, sve se odavde vidi. Nemoguće je ne primetiti da su sa ove udaljenosti sve zgrade po boji iste pa je ceo prizor time lepši. Beličasta arhitektura isprekidana je samo zelenilom parka i uokvirena plavom bojom neba i mora. 

Do i sa svetionika 

Ovaj momenat u čitavom danu i ovo mesto u celom gradu bili su vrhunac mog boravka u Krfu. Odatle sam laganim hodom, prezadovoljna onim što sam za samo par sati videla, nastavila da šetam bez određenog cilja. Želela sam da zalutam još samo malo, da se iznenadim kada zavirim iza ćoška. Nisam očekivala da će to posle svega ovoga biti moguće, ali uspeo je. Izbacio je još par zanimljivih vizura, neobično složenih zgrada i do samog rastanka nije me ostavljao ravnodušnom. Ah, taj Krf. Pa ko ne bi poželeo da se vrati?! 

Repriza koju čekam... 

Izlet na Krf je bio deo mog prolećnog letovanja u Pargi. O ovom prelepom mestašcu pročitajte ovde. 

Ovaj tekst je objavljen i u Wannabe Magazinu.  

Svideo vam se tekst i smatrate ga korisnim?
Podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljite mejlom.
Da vam moji putopisi stižu na mejl periodično prijavite se na dugme SUBSCRIBE na vrhu stranice. 
Hvala na čitanju :)
Ptica na žici