ŽIVI ONO ZA ČIM GORIŠ 2/2

Davno sam negde pročitala rečenicu "ako nekuda želiš otići, a nemaš sa kim, ti svakako kreni i usput ćeš sresti ljude slične sebi". Više puta se pokazala tačnom. Sve oko mene se nameštalo tako da su mi u susret dolazili dragi ljudi, koje ili jesam ili nisam poznavala. Pag nije bio ni na idejnoj skici turneje. No, negde kod Travnika odatle stiže poruka: ako želiš, ovde uvek ima mesta za tebe. Poslednjeg dana u Trebinju odluka je pala, sledeća stanica - Novalja. Moji "kubanci", Margarita i Julio, zaslužni su za čekiranja i u Zadru, Rijeci i Opatiji. I to se spontano namestilo. Oni su tamo imali posla, a ja sam imala sreće da me povedu sa sobom.

Tokom putovanja od Trebinja do Novalje pratio me je jak vetar. Samo par dana ranije oduvao je kamp prikolicu sa mosta iznad Dubrovnika pravo u more, pa mi se borba sa volanom i krivudanje po autoputu nisu dopali. U životu se nisam zaustavila pored puta da bih napravila samo tri fotke. Ali kako sam, kod Paškog mosta, na par koraka od auta morala čučnuti da me vetar ne bi oborio, odlučila sam da je 3 sasvim zadovoljavajući broj. Ostrvo Pag je od ranije zvezda ovog bloga, i to možete pročitati ovde.

Tour de YU

Paški most, sa i bez vetra

Čitav jedan dan smo nas troje proveli na ekskurziji. Prolazili smo starom magistralom sa pogledom na Rab i Goli otok. Zatim smo obavili sendvič-doručak i foto sešn pod kulom Nehaj u Senju. Kada smo stigli na prvu destinaciju, njih dvoje su otišli svojim obavezama, a moja obaveza je bila da obiđem Rijeku koliko god stignem. Ovaj grad, iako nije tipično morski, oduševio me je energijom metropole, arhitekturom i grafitima. Kada je došlo vreme za ručak, produžili smo do Opatije. Na prvi pogled, ona me je bez sumnje podsetila na Azurnu obalu, na krasotu Monte Karla ili Nice. A za kraj ovog dana namestilo se posmatranje zalaska sunca sa trajekta Prizna - Žigljen.

Novalja

Ekskurzija

Sutrašnje popodne smo proveli u Zadru, tačnije u njegovom starom gradu. Verovatno zbog snažnih utisaka iz Dubrovnika, moje oduševljenje je izostalo, iako je i Zadar prelepo očuvan i uređen. Ono što me je obradovalo jesu Morske orgulje. Maštovit i sveden urbanizam, sa detaljima poput drvenih klupa koje podsećaju na klavirske dirke. Orgulje zaista rade, ne baš apsolutno muzikalno, ali ovo mesto je fantastično za buđenje mašte. Kada sunce zađe, odmah pored Orgulja pali se Pozdrav suncu, što ovog puta nisam dočekala. Osim toga, u Zadru sam prvi put videla kako iz zidina raste i cveta kapar :)

Rijeka

Opatija

Plitvice su nekako zadesile na polovini puta do sledeće destinacije, i jednostavno sam morala zastati. Tamo sam doživela ono što se meni skoro nikada ne događa. Da zalutam. I to samo zbog toga što sam bila uporna da pobedim gužvu i uđem na brodić koji vozi preko jezera, a da pritom nisam gledala da brodić ne ide u mom pravcu. Kako sam glupo završila na najudaljenijem delu odakle je red za povratni brodić bio još duži, a ja nisam htela da stojim u mestu, odlučila sam da se na početak vratim peške, stazom uz jezero. Bila je to prelepa šetnja kroz prirodu, ali mi je na nju isteklo sve vreme koje sam mogla provesti na Plitvicama, pa onaj najinteresantniji deo nisam ni videla. Ali eto razloga da se na ovo mesto vratim :)

Zadar

Jedno pogrešno skretanje u ovom danu nije bilo dovoljno. Kako sam slepo pratila navigaciju, iako mi je sve okolo izgledalo da nisam na dobrom putu, na kraju sam stigla do kraja asfalta u nekoj zabiti. Tada se pojavio bes jer sam gubila vreme, jer sam gubila gorivo za koje sam čekala da pređem u Bosnu da bih ga dosula, i jer sam se ponovo izgubila. I to baš tako glupo. No usput sam srela svog bivšeg sugrađanina (mali svet), sadašnjeg Zagrepčanina, sa kojim sam se ispričala preko prozora kola, i koji mi je pomogao da naciljam granični prelaz. Hvala mu što je ubacio u rikverc, sigurno ga je tablica privukla.

Plitvice

Na kraju putovanja sam obišla familiju u Prijedoru, rodno selo babe i dede, popila kafu u Banja Luci, još jednom se na kratko zaustavila u Tuzli, i završilo se putovanje. Prošla sam usput mnoge prelepe predele koje nisam mogla fotografisati jer nije bilo mogućnosti da se zaustavljam, ali ostaće mi u sećanju, kao i čitava ovo bildovanje samostalnosti, kako najradije nazivam ovo iskustvo.

Prijedor

Prva polovina ove turneje je izgledala ovako.
Kako se uopšte dogodilo ovo putovanje pročitajte ovde.
Više fotografija pogledajte ovde.

Svideo vam se tekst i smatrate ga korisnim?
Podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljime mejlom.
Da vam moji putopisi stižu na mejl periodično prijavite se na dugme SUBSCRIBE na vrhu stranice.
Hvala na čitanju :)
Ptica na žici